INTERVJU S BOGDANOM STEPIĆEM: Uz posvećen rad do svetle veslačke budućnosti

Bogdan Stepić spada u grupu Partizanovih najtalentovanijih veslača. Za svega dve godine treniranja prešao je ogroman veslački put i trenutno je jedan od aduta kadetske ekipe našeg kluba. Po mišljenju „crno-bele“ veslačke struke ima svetlu budućnost u ovom sportu pod jednim i najbitnijim uslovom – da trenira maksimalno posvećeno i predano kao što je to činio u poslednjih mesec i po dana tj. u završnim pripremama za Državno prvenstvo. Ukoliko nastavi u istom ritmu ovaj primerenom i kulturnom mladiću smešila bi se ozbiljna veslačka karijera.

U koju školu ideš i kakav si đak?

Idem u Sportsku gimnaziju i odličan sam đak. Ove godine sam krenuo u treći razred i siguran sam da ću i njega završiti sa najboljim uspehom, bez obzira što mi je škola trenutno na drugom mestu prioriteta, odmah iza veslanja kojem sam maksimalno posvećen i predan.

Koji su ti omiljeni predmeti u školi?

Pošto se već dugo bavim sportom logično je što mi je fizičko jedan od dva omiljena predmeta. Uz njega najviše volim matematiku. Za razliku od ostalih predmeta gde je za dobru ocenu neophodno suvoparno učenje za matematiku je najbitnija logika i talenat. Ko to poseduje brzo je savlada. Ja sam u toj grupi pa mi je baš zbog toga ovaj predmet omiljen.

Zbog čega si počeo da treniraš veslanje?

Pre veslanja pet godina sam trenirao vaterpolo iako se nisam nalazio u ovom sportu. Nerado sam odlazio na treninge i bilo je samo pitanje trenutka kada ću prekinuti s treniranjem. Posle vaterpola napravio godinu i po dana pauze. Majka je dugo insistirala da se ponovo sportski aktiviram. Posle dugo razmišljanja izbor je pao na veslanje i to iz više razloga. Jedan je bio to što volim vodu i prirodu, koja je neizostavni deo ambijenta ovog sporta. Drugi razlog je to što sam video slike sina roditeljevih prijatelja koji je poput mene bio bucko sve dok nije počeo da trenira veslanje. Ubrzo posle toga svoju liniju je doterao do savršenstva. Isti slučaj je bio i samnom. Na prvi veslački trening sam došao 2012. s namerom da se rekreativno bavim ovim sportom, tri-četiri puta nedeljno. Međutim, ubrzo su me “prešaltovali” u takmičarsku ekipu što je bio okidač da se mnogo ozbiljnije posvetim ovom sportu, koji je vremenom postao moja glavna preokupacija.

Šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Najviše volim kada na vodi radimo sprinterske treninge na kratkim deonicama sa regatnim tempom. Obožavam i rad u teretani, dok mi treninzi u ergometrani prijaju ili ne prijaju u zavisnosti od raspoloženja. Međutim, svestan sam njihovog ogromnog značaja za rezultat na vodi pa se uvek trudim da na njima pružim svoj maksimum.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Iako sam do sada osvojio mnoga odličja jedno za mene ima poseban značaj. Prošle godine Aleksandar Antić i ja samo na međunarodnoj regati “Vojvodina Open” osvojili bronzano odličje u dubl skulu. Ono je imalo posebnu težinu jer se nismo nešto posebno spremali za ovo takmičenje i na Palić smo otišli bez ikakvih očekivanja. I trenera i sebe smo iznenadili kada smo se domogli finala i mislili smo da je to naš maksimalni domet. Ipak, u finalu smo došli do bronze fantastičnim veslanjem. Posle 1.200 m smo bili ubedljivo prvi ali smo tada počeli da posustajemo pa smo kroz cilj prošli kao treći. Iako smo zvanično bili treći Partizanov čamac u ovoj disciplini bili smo bolji i od drugog. Bio sam presrećan.

Da li imaš omiljenog veslača?

Kada god mi se ukaže prilika pratim velike veslačke događaje i presrećan sam što sam ove godine bio u prilici da uživo gledam jedno od najvećih svetskih veslačkih takmičenja – Evropsko prvenstvo čiji je domaćin bio naš glavni grad. Tada sam prvi put na delu video svog omiljenog veslača, Britanca Andreva Trigs Hodža. Četverac bez kormilara Velike Britanije, čiji je on bio štroker, ubedljivo je trijumfovao sa više od pet sekundi prednosti u odnosu na drugoplasirane Grke, a tituli evropskih prvaka iz Beograda krajem avgusta je pridodao i svetsko zlato u Amsterdamu. Mislim da je trenutno najbolji svetski veslač koji je tehniku i fizičku pripremljenost doveo do savršenstva. Milina je gledati ga kako vesla i kako pokreće čitavu ekipu.

Šta bi voleo da postigneš u veslanju?

Za vikend me očekuje Državno prvenstvo na kojem će veslati u tri discipline – kadetskom četvercu bez kormilara i osmercu i juniorskom osmercu. Voleo bih da tačku na ovu sezonu stavim s tri titule državnog prvaka iako sam svestan da će, s obzirom na jaku konkurenciju, biti izuzetno teško. Pogotovo u juniorskom osmercu gde će pored mene veslati još tri kadeta i četiri juniora. Ipak, mislim da je juniorski deo ekipe odličan i da ćemo i u ovoj disciplini biti u konkurenciji za visok plasman. Dogodine prelazim u juniorsku konkurenciju i cilj svih siljeva biće mi da pokušam da se izborim za svoje mesto u reprezentaciji koju očekuje Svetsko prvenstvo za juniore u Riju. Kada je reč o nekim dugoročnim ciljevima trenutno ne razmišljam o njima. Idem korak po korak i svu svoju energiju i htenje usresređujem da izazove koji mi predstoje u neposrednoj budućnosti. U svakom slučaju veslanje je sastavni deo mog života i voleo bih da što duže ostanem u ovom prelepom sportu, a naravno, rezultati su ti koji te motivišu da stalno guraš napred.

VESLAČKI KLUB PARTIZAN