INTERVJU SA STAŠOM KENIĆ: Veslački gen

Iako trenira tek nešto oko dve godine Staša Kenić je odmah skrenula veliku pažnju na sebe. Pored toga što poseduje odlične fizičke predispozicije kadetkinju našeg kluba odlikuju i ogromna posvećenost i predanost svakom treningu i takmičenju, što je jedan od glavnih preduslova za uspeh u ovom sportu. Po rečima trenera ukoliko želi da postane vrhunska veslačica dovoljno je samo da nastavi u istom ritmu. U tom slučaju za nju neće biti granica. Odnos prema veslačkim obavezama i talenat za ovaj sport nasledila je od oca Milorada, dugogodišnjeg veslača Partizana i reprezentacije Jugoslavije koji je sedamdesetih godina prošlog veka bio najuspešniji veslač našeg kluba. Kako kaže ova primerena i vaspitana devojka, koja i u školi beleži sve same pobede, prateći oca, u klubu je provela veći deo detinjstva pa za nju nije bilo nikakve dileme kojima sportom će se baviti.

U koju školu ideš i kakav si đak?

Ove godine sam posle uspešno završila Osnovnu školu i upisala ono što sam i želela – Sportsku gimnaziju. Odličan sam đak i nadam se da ću takva biti i u gimnaziji.

Koji su ti omiljeni predmeti u školi?

Od predmeta moji favoriti su matematika i hemija. Ljubav prema hemiji sam nasledila od deke koji je bio hemičar, dok mi je matematika “ležala” od početka školovanja i nju sam odmah zavolela.

Zbog čega si počela da treniraš veslanje?

Glavni “krivac” za moju veliku ljubav prema ovom sportu jeste otac Milorad. S njim sam provela veliki deo detinjstva u klubu i ovaj sport mi je od malih nogu prirastao za srce. Jedva sam čekala da napunim 12 godina i da počnem da treniram. Jednostavno, za mene je veslanje najbolji sport pogotovo što su treninzi izuzetno zahtevni. Zbog toga je mnogo veći izazov da uspeš u njemu nego u većini ostalih sportova koji su, pak, mnogo popularniji.

Šta ti je najzanimljivije na treninzima?

Gotovo svi veslački treninzi su naporni ali s obzirom da volim ovaj sport meni nijedan zadatak nije težak. Ipak, najviše volim kada sam u čamcu na vodi i kada se borim da svaki naredni zaveslaj bude jači i tehnički bolji. Borba sa štopericom i sa samim sobom na treninzima jeste nešto što daje posebnu draž ovom sportu.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Najsrećnija sam bila kada sam lani postala državna pionirska prvakinja u četverac skulu. U ovom čamcu sam veslala sa Minom Nikčević, Milicom Sošo i Tamarom Milutinović i kada smo kroz cilj prošle kao prve mojoj sreći nije bilo kraja. Taj uspeh me je samo dodatno motivisao da treniram još jače i predanije.

Da li imaš omiljenog veslača?

Kada god se ukaže prilika pratim veslačka takmičenja što uživo što preko malih ekrana. Sviđa mi se kako veslaju Nemac Marsel Haker i Novozelanđanka Ema Tvic. Ipak, nemam idola jer smatram da ako hoćeš da uspeš u nekom sportu moraš da se potrudiš da izgradiš svoj stil i da postaneš jedinstven.

Šta bi volela da postigneš u veslanju?

Kada sam počela da treniram jedini razlog je bio to da slobodno vreme koristim u jednom zdravom okruženju kakvo je u sportu. Ipak, vremenom ambicije i ciljevi su počeli da se menjaju. Već sada razmišljam o nekom daljem periodu. Pre svega, osnovna želja mi je da se pravilno veslački razvijam i da svojim kvalitetom izborim mesto u mlađim kategorijama državne selekcije. Naravno, učešće na svetskom seniorskom prvenstvu i olimpijskim igrama jeste veliki cilj svih sportista, pa i moj. Znam da je put do toga trnovit i težak ali sam odlučna u nameri da hrabro koračam ka tom cilju.

VESLAČKI KLUB PARTIZAN