INTERVJU S BOJANOM DOŠLJAKOM: Budući diplomac Jejla sanja Olimpijadu

Bojan Došljak je prošle godine bio deo juniorske generacije srpskog veslanja koja se krupnim slovima upisala u istoriju ovog sporta kod nas. Rođen 1995. samo je jedan od velike grupe veslača rođenih ove godine koji su lane napravili pravi bum na međunarodnoj juniorskoj sceni. “Generacija koja se dugo čekala”, samo je jedna od upečatljivih rečenica koja se prošle godine čula mnogo puta od najistaknutijih sprskih stručnjaka. Došljak je 2013. na Evropskom prvenstvu u Belorusiji u tandemu sa, takođe našim članom, Andrijom Šljukićem postao vicešampion Starog kontinenta u dubl skulu da bi samo tri meseca kasnije u Litvaniji osvojio i svetsku bronzu u osmercu koji su pored njega činili Partizanovci štroker Aleksa Stanković, Ljubomir Gavrić, kormilar Matija Jošić, te Martin Mačković, Viktor Pivač, Nikola Kekić, Uroš Marinković i Nikola Selaković. Bojan trenira veslanje u Partizanu šest godina. Već od samog starta skrenuo je pažnju na sebe odličnim fizičkim predispozicijama za ovaj sport, a pored dve pomenute medalje osvojio je još mnoga odličja na domaćoj i međunarodnoj sceni. Od ove sezone prešao je u seniorsku konkurenciju a u intervjuu za sajt Veslačkog kluba Partizan pričao je o svojim sportskim počecima, planovima kada su veslanje i obrazovanje u pitanju, prvoj sezoni u seniorskoj konkurenciji…

Ove godine si završio srednju školu. Koji su ti planovi kada je obrazovanje u pitanju?

Imam najviše ciljeve i kada je školovanje u pitanju. Posle srednje škole upisao sam prestižni Univerzitet Jejl a startujem sa studiranjem 2015. Predstojeću školsku godinu ići ću u pripremnu školu za Jejl koja će trajati godinu dana. Već u septembru putujem u Ameriku.

Zbog čega si počeo da treniraš veslanje?

Pre veslanja četiri godine sam trenirao vaterpolo. Međutim, te 2008. u mnogim beogradskim vaterpolo klubovima je bilo izuzetno teško stanje. Mnogi od njih su počeli da se gase. Crvena zvezda, Zemun, Beograd su ukinuli mlađe kategorije tako da je ogroman broj dece otišao u Partizan. I ja sam bio jedan od njih. Međutim, konkurencija je bila ogromna, nisam uspeo da se izborim za svoje mesto pa sam odustao. Budući da je sport moja preokupacija odmah sam se bacio u traženje novog sportskog izazova. Pošto nisam posebno vešt sa loptom izbor je pao na veslanje. Pored toga što se radi o jednom divnom sportu u kojem je odličan fizički i mentalni razvoj zagarantovan već tada sam čuo da ukuliko si uspešan u ovom sportu lako možeš da dobiješ stipendiju za neki od američkih univerziteta. Došao sam u Veslački klub Partizan 2008. Nakon svega dve nedelje, pre svega rekreativnog treniranja, prebacili su me u takmičarsku grupu i sve do danas veslanje je postalo neotuđivi deo mog života.

Koji ti je dosadašnji uspeh najdraži?

Dve medalje su našle posebna mesta u mom srcu a obe sam osvojio lane u svojoj poslednjoj godini u juniorskoj konkurenciji. Prvo sam u tandemu sa Andrijom Šljukićem u Belorusiji postao evropski juniorski viceprvak u dubl skulu, disciplini u kojoj je konkurencija uvek izuzetno jaka. Povrh svega u finalu smo, uz prvoplasirani čamac Rumunije, veslali bolje od dotadašnjeg svetskog rekorda. Tako smo Šljukić i ja od Minska 2013. vlasnici drugog najboljeg svetskog juniorskog rezulatata u dubl skulu. I svetska bronza na Juniorskom planetarnom šampionatu u Litvaniji iste godine mi je podjednako draga. U prvi mah sam bio razočaran jer smo u finalu osmeraca ostali bez trona u poslednjim metrima. U zadnjih 500 metara ušli smo sa više od sekunde prednosti u odnosu na drugoplasrane Nemce ali nismo bili uveslani i spremni za finiš. U poslednja dva zaveslaja ostali smo prvo bez zlata, a onda i srebra. Čak četiri posade su u cilj ušle razmaku od jedne sekunde, a tri prvoplasirane u svega 20 stotinki. Inače, to finale je Svetska veslačka federacija stavila na sedmo mesto veslačkih trenutaka koji su obeležili svetsko veslanje. Iako sam zbog epiloga posle samog finala bio tužan kada se glava ohladila obuzela me je sreća. Osvojio sam svetsku medalju u osmercu, kraljici među disciplinama u veslanju koja je ujedno i oličenje veslanja kao timskog sporta.

Kako ti protiče prva godina u seniorskoj konkurenciji?

Iskreno, nije onako kako sam zamišljao. Nadao sam se da ću biti u sastavu reprezentacije za Svetsko prvenstvo za seniore do 23 godine u Varezeu ali nisam uspeo da se nametnem i ispao sam iz kombinacije za četverac u predvorju ovog takmičenja. Moja veslačka karijera ove godine je platila ceh pripremama za upis na Jejl. Ako se izuzme drugi razred sve ostale godine u srednjoj školi sam bio skroz odličan. Pogotovo je bila bitna četvrta, završna, jer su sa ovog Univerziteta insistirali da je završim sa 5,00. Zbog ogromnih obaveza oko škole malčice sam zapostavio veslanje i to nije moglo da se ne primeti. U veslanju je maksimalna posvećenost nešto što ide ruku pod ruku sa rezultatom. Ako i za dlaku omaneš u ovom segementu odmah postoji mogućnost da budeš ispod crte. To se meni dogodilo ali mi je dalo još veći motiv da se dogodine još bolje spremim i da ponovo postanem član državnog tima.

Da li imaš omiljenog veslača?

Novozelanđani Bond i Marej bili su moji favoriti kada su počeli da se penju ka svetskom vrhu. Međutim, u poslednje vreme su mi malčice dosadili. Jednostavno toliko su dominantni u dvojcu bez kormilara tako da mi više nije zanimljivo da ih pratim. Trenutno, najviše poštujem skifistu Sinjaka. Najviše zbog njegovog načina veslanja koji je sličan mom. Naime, ovaj Čeh svemu što je postigao u karijeri, moje je mišljenje, može da zahvali neverovatnim fizičkim mogućnostima i besprekornoj pripremljenosti. Tehnika mu nije jača strana a uprkos tome je u vrhu svetskog veslanja.

Šta bi voleo da postigneš u veslanju?

Cilj mi je da tokom studiranja u Americi ni najmanje ne zapostavim veslanje. Čim mi se tamo budu završavale obaveze odmah ću dolaziti u Srbiju i svaki slobodni trenutak ću posvećivati veslanju. Prvi i osnovni zadatak mi je da se nametnem za mesto u reprezentaciji. Naravno, krajnji cilj i nešto zbog čega bih mogao da kažem da mi je veslačka karijera zaokružena jeste učešće na olimpijskim igrama i plasmanu u finale ovog takmičenja. Kada budem dosegao ovaj cilj mogu i da prestanem da se takmičim iako će veslanje uvek biti sastavni deo mog života. Naravno, osvajanje olimpijske medalje bilo bi ostvarenje svih mojih sportskih snova.

VESLAČKI KLUB PARTIZAN